ensr

ORALNA HIRURGIJA

Hirurško vadjenje umnjaka

Hirurško vađenje umnjaka je složeniji zahvat uklanjanja umnjaka koji nije moguće izvaditi klasičnom metodom zbog njegovog položaja, oblika ili stanja okolne kosti. Ovaj zahvat se obično izvodi kada su umnjaci impaktirani (zaglavljeni u kosti ili u desnima) ili kada postoji rizik od komplikacija pri standardnom vađenju.

NAJČEŠĆA PITANJA
Kada je potrebna hirurška ekstrakcija umnjaka?
  • Impaktirani umnjaci – Umnjaci koji nisu iznikli ili su delimično iznikli, često pod nepravilnim uglom.
  • Horizontalno ili ukoso postavljeni zubi – Ako umnjak raste pod uglom i pritiska susedni zub.
  • Zub je okružen kosti – Kada je umnjak potpuno ili delimično prekriven kosti i nije lako dostupan.
  • Prisustvo cisti ili infekcije – Ako umnjak izaziva bol, otok, upalu desni ili formira cistu.
  • Oslabljena struktura korena – Ako korenovi imaju nepravilnu formu i teško ih je ukloniti običnim vađenjem.
Kako izgleda procedura?
  • Anestezija – Najčešće se koristi lokalna anestezija, ali u složenijim slučajevima može se sprovesti sedacija ili opšta anestezija.
  • Pravljenje reza na desnima – Hirurg pravi mali rez kako bi dobio pristup zubu i kosti.
  • Uklanjanje kosti (ako je potrebno) – Deo kosti može biti uklonjen da bi se oslobodio umnjak.
  • Vađenje zuba – Zub se može vaditi u celosti ili se prvo deli na manje delove radi lakšeg uklanjanja.
  • Šivenje rane – U većini slučajeva rana se ušiva i postavlja se gazica za kontrolu krvarenja.
Oporavak i saveti nakon vađenja
  • Prvih 24-48h:
    • Obloge sa ledom smanjuju otok.
    • Ne ispirati usta agresivno prvih nekoliko sati da ne bi došlo do ispadanja krvnog ugruška (rizik od suvog alveolita).
    • Izbegavati vruću hranu, mlečne proizvode i gazirane napitke.
    • Ne piti na slamčicu (zbog pritiska koji može izbaciti krvni ugrušak).

    Narednih nekoliko dana:

    • Uzimati propisane analgetike i/ili antibiotike ako su prepisani.
    • Mekana hrana i puno tečnosti.
    • Održavati oralnu higijenu, ali izbegavati direktno pranje mesta vađenja prvih dana.
Koje su moguće komplikacije?
  • Iako je hirurška ekstrakcija umnjaka siguran postupak, kao i kod svake hirurške intervencije, mogu se javiti određene komplikacije:
    1. Infekcija- Može nastati ako se bakterije zadrže u rani.
      – Simptomi: Jak bol, otok koji se ne povlači, gnojni sekret, povišena temperatura.
      – Kako sprečiti? Održavati higijenu prema uputstvima, uzeti antibiotike ako ih stomatolog prepiše.
    2. Krvarenje- Može trajati nekoliko sati nakon vađenja.
      –Ako se krvarenje ne zaustavlja nakon 24h, potrebno je javiti se stomatologu.
      –Kako sprečiti? Izbegavati ispiranje usta prvih nekoliko sati, ne piti na slamčicu i ne konzumirati vruću hranu/piće.
    3. Suvi alveolit (Dry socket)- Jedna od najčešćih komplikacija-Dešava se kada krvni ugrušak koji štiti ranu ispadne prerano, izlažući na taj način kost i nerve.
      –Simptomi: Jak, pulsirajući bol koji se pogoršava 3-5 dana nakon intervencije, loš zadah.
      –Kako sprečiti? Ne ispirati usta agresivno, ne piti na slamčicu, ne pušiti i pridržavati se uputstava stomatologa.

    Važno je pratiti uputstva stomatologa ili hirurga nakon zahvata i redovno se javljati na kontrolne preglede. Naš stručni tim je tu da osigura da intervnecija prođe bezbedno i da u potpunosti reši svaku potencijalnu komplikaciju.

APIKOTOMIJA

Apikotomija je hirurški zahvat kojim se uklanja vrh korena zuba (apeks) zajedno sa inficiranim tkivom oko njega. Ova procedura se izvodi kada klasična endodontska terapija (lečenje kanala korena) ne uspe da eliminiše infekciju.

NAJČEŠĆA PITANJA
Kada je potrebna apikotomija?
  • Kada se infekcija ili cista razvije na vrhu korena nakon lečenja zuba.
  • Ako se infekcija ne povlači uprkos pravilno urađenoj terapiji kanala.
  • Kada zub ima kompleksnu anatomiju kanala ili zaostali instrument u kanalu.
  • Ako postoji hronični granulom ili cista na vrhu korena.
  • Kada je pristup korenu otežan zbog protetskog rada (kruna, most) i ponovna endodontska terapija nije moguća.
Kako izgleda procedura?
  • Lokalna anestezija – Mesto oko zuba se anestezira kako bi intervencija bila bezbolna.
  • Pravljenje reza na desnima – Hirurg pravi mali rez i podiže tkivo kako bi pristupio vrhu korena.
  • Uklanjanje infekcije i vrha korena – Vrh korena se odstranjuje (oko 2-3 mm) zajedno sa inficiranim tkivom.
  • Zaptivanje kanala – Kanal korena se puni biokompatibilnim materijalom (MTA ili retrogradni cement) kako bi se sprečila ponovna infekcija.
  • Šivenje rane – Desni se vraćaju na mesto i ušivaju.
Oporavak i moguće komplikacije
  • Otok i blagi bol su normalni prvih par dana – pomažu hladne obloge i analgetici.
  • Blago krvarenje je moguće, ali ne bi trebalo da traje duže od 24h.
  • Izbegavati tvrdu hranu i energično ispiranje usta prvih dana.
  • U retkim slučajevima može doći do parestezije (utrnulosti) ako su nervi blizu operisanog područja.

KOŠTANA AUGMENTACIJA

Koštana augmentacija je hirurška procedura koja obnavlja ili povećava zapreminu vilične kosti. Ovaj zahvat je ključan kod pacijenata koji nemaju dovoljno kosti za ugradnju zubnih implantata, bilo zbog dugotrajnog nedostatka zuba, parodontopatije ili prirodne resorpcije kosti.

Prednosti koštane augmentacije
  • Omogućava ugradnju implantata čak i u složenim slučajevima.
  • Vraća funkcionalnost i estetiku osmeha.
  • Sprečava dalju resorpciju kosti i propadanje strukture lica.
NAJČEŠĆA PITANJA
Kada je potrebna koštana augmentacija?
  • Gubitak kosti usled parodontopatije – Dugotrajna upala desni može dovesti do povlačenja kosti.
  • Dug period bez zuba – Kada zubi nedostaju duže vreme, kost se postepeno smanjuje.
  • Anatomski nedostaci ili trauma – Povrede ili prirodni oblik vilice ponekad ne pružaju dovoljno potpore za implantate.
Kako izgleda procedura?

Intervencija se obavlja pod lokalnom anestezijom, a zavisno od situacije, koristi se:

  • Veštačka kost – Materijal koji stimuliše rast prirodne kosti.
  • Autologna kost – Vlastito koštano tkivo pacijenta, najčešće uzeto iz druge regije vilice.
  • Membrane za vođenu regeneraciju tkiva – Pomažu formiranju nove, zdrave kosti. Nakon procedure, potrebno je nekoliko meseci za regeneraciju, kako bi kost postala dovoljno čvrsta za sigurno postavljanje implantata.

SINUS LIFT

Sinus lift je specifična vrsta koštane augmentacije koja se izvodi u gornjoj vilici, posebno u regiji bočnih zuba, gde je visina vilične kosti smanjena zbog blizine gornjoviličnog sinusa (sinusne šupljine).

Procedura se izvodi na sledeći način:
  1. Pristup sinusu – Hirurg pravi mali rez na desnima, otkriva kost i otvara prozor ka maksilarnom sinusu.
  2. Podizanje membrane sinusa – Pažljivo se podiže Schneiderova membrana (tanka sluzokoža koja oblaže sinus) kako bi se stvorio prostor za koštani graft (veštačka kost).
  3. Dodavanje koštanog materijala – Prostor ispod membrane se ispunjava biokompatibilnim materijalom (veštačka kost, autologna kost ili kombinacija ova dva).
  4. Zatvaranje reza – Nakon postavljanja grafta, područje se zatvara šavovima, a započinje proces osteointegracije.
NAJČEŠĆA PITANJA
Posle koliko vremena nakon sinus lift-a mogu da dobijem implantat?

Sazrevanje kosti traje od 4 do 9 meseci, u zavisnosti od veličine augmentacije i individualnog zaceljivanja pacijenta. Kada se nova kost u potpunosti formira, stvara se stabilna osnova za ugradnju zubnih implantata, čak i u slučajevima gde bi to ranije bilo nemoguće.

Kako pacijenti treba da se ponašaju nakon sinus lift intervencije?
  1. Ni u kom slučaju se ne sme duvati nos ili kijati dok držite zapušen nos, naredne 4 nedelje, a i duže ako hirurg proceni da postoji potreba
  2. Kijati otvorenih usta.
  3. Sve što izaziva povećanje pritiska u nazalnoj šupljini mora se izbegavati.
  4. Ne piti pića na slamčicu i ne pljuvati.
  5. Izbegavati ronjenje i letenje avionom jer mogu povećati intranazalni pritisak.
  6. Izbegavati saginjanje, podizanje teških predmeta, duvanje balona, sviranje duvačkih instrumenata ili bilo koji drugu aktivnost koja povećava intranazalni ili intraoralni pritisak.
  7. Ukoliko je pacijent pušač, obavezno prekinuti pušenje najmanje 2 nedelje nakon operacije. Pušenje značajno povećava rizik za odbacivanje koštanog transplantata.
  8. Mogu se koristiti dekongestivi, ukoliko hirurg proceni da postoji ptoreba.

UKLANJANJE VILIČNIH CISTA

Hirurško uklanjanje viličnih cista je procedura koja se radi kada se u vilici formiraju cistične lezije — šupljine ispunjene tečnošću ili polučvrstim sadržajem. Ciste često nastaju usled infekcija, trauma ili neizniklih zuba. Ako se ne leče, mogu oslabiti okolnu kost i dovesti do ozbiljnijih komplikacija.

NAJČEŠĆA PITANJA
Kakav je oporavak nakon ove intervencije?

Blagi otok i nelagodnost su normalni prvih nekoliko dana, ali većina pacijenata se vraća svakodnevnim aktivnostima u roku od nedelju dana. Potpuno zarastanje kosti može trajati nekoliko meseci, a u nekim slučajevima može biti potrebna augmentacija kako bi se nadoknadio izgubljeni deo kosti.

Kako izgleda procedura?
  • Dijagnostika – Prvo se radi detaljan stomatološki pregled, uz analizu 3D snimka (CBCT) da bi se precizno odredila veličina i položaj ciste.
  • Anestezija – Intervencija se obavlja pod lokalnom anestezijom, ali u složenijim slučajevima može se raditi i pod opštom anestezijom.
  • Cistektomija ili marsupijalizacija:
    • Cistektomija – Potpuno uklanjanje ciste zajedno sa njenom kapsulom. Ova metoda je efikasna za manje i srednje ciste.
    • Marsupijalizacija – Ako je cista velika i rizikuje da oslabi vilicu, pravi se mali otvor kako bi se sadržaj ciste drenirao, a zatim se cista postepeno smanjuje dok ne postane bezbedna za potpuno uklanjanje.
  • Šivenje i postoperativna nega – Nakon uklanjanja, šavovi se postavljaju kako bi se tkivo pravilno zatvorilo, a pacijent dobija instrukcije za oporavak i antibiotike ukoliko je potrebno.